Poezija: Tarik Krajnović
DA LI ZNAŠ?
Kako je hodati stazom pravičnosti i istine?
Ko si ti?
Da mi sudiš sa lancima sopstvene laži i samoobmane?
Ko sam ja kada te pobijedim i ko si ti kada me poraziš?
Zar možemo biti isti ti i ja?
Pred Bogom?
Pred ljudima?
Ovako slični
A tako različiti
Božijim nadahnućem stvoreni svi smo
Ali u srcu i duši isti nismo
Tu se rastavismo
Kao da ništa imali nismo
I pred Bogom i ljudima mi isti smo
A nismo!
Niti ćemo biti!
Ti živiš za sebe
Kratak ti je vid
A ja ponosan i sjajan živim za dobrobit svih
Pa i sebe
A na tom putu ne štetim tebe
Štetim ti samo kada te gađam kamenom
Kamenom što ga iz mržnje bacaš
Pa nas narod kao iste gleda
Narod i ti
Zar ste vi isti
Jesam li usamljen ja
Kao što si u duši svojoj poganoj usamljen ti!
Mi se, druže moj, nikada nećemo razumjeti!
MAJKA
Plave oči kao san
Bjehoše prvo što ugledah
Kad se rodih i bjeho ja
A on, ona…
Nego ja
Ja i ona
I dan-danas mi smo jedno
To je srcu mom jedino vrijedno
Sve što gradimo gradimo skupa
Ti si moja desna ruka
I kad mi ruke ostare i u pepeo se pretvore
Ti ćeš biti sa mnom, moj najbliži rode
Tarik Krajnović rođen je 11. 6. 1991. godine u Brčkom. Po struci je diplomirani politolog. Piše poeziju i prozu. Živi u Brčkom.
