Sa stranica ”Gajreta”: A. Hamdi Aliefendić – ”Sevdi srce”

Priredio: mr. Alen Zečević

Priblilježio: A. Hamdi Aliefendić (Janja)

SEVDI SRCE

Soko leti preko Sarajeva,

Srebrenijeh nogu do koljena,

Zl'aćanijeh krila do ramena,

Biserli mu kruna nad očima.

Gledale ga Sarajke djevojke,

Gledajući njemu govorile:

„0, Boga ti, siv-zclen sokole!

Gdje si bio, koga si dvorio?

Ко je tebi nogu okovao?

Ко li ti jo krilo pozlatio?

I ko ti je krunu nakitio?«

Odgovara siv-zelen sokole:

»0, Boga mi, sarajke djevojke!

Dvorio sam pašu Ali-pašu,

U paše mi tri kćeri bijahu:

Starija mi noge okovala,

A srednja mi krila pozlatila,

Najmlagja mi krunu nakitila«.

Najmlagja mu najljepša bijaše;

Često babi na ćošak igjuše

I šećerli kahvu donosaše.

Nju mi babo sevdi-gjulom zvašo.

Mila majka:  »Sevdi-zlato moje!,

Mio dragi:  »Sevdi-srce moje!«

„Sevdi-srce, hoćeš poći za me?«

»Paša-zade, ako babo dade!“

„Sevdi-srce, da idemo sami,

Bog će dati i babo će znati,

Daće babo gdje je tebi drugo.

Nije blago biser ni dukati,

Već je blago, što je kome drago“.

_________________________________

Izvor: ”Gajret”, God. IV, br. 2, Sarajevo 5, januara 1911., str. 29.