SIDRAN: Uz kahvu ispratim avione na Srbiju

SAVRŠENI KRUG

Probudi me ružan san.
Nekakva eksplozija plina, šta li,
na drugome katu. Dječija i ženska
skika i vriska. A sve to ja, u snu,
ko đoja, sa ulice gledam. Uh!

Šta ću sad, u ovo nedoba?
Jako su četiri, što onaj reče:
rano da se ustaje, kasno da se liježe.

Probam da okrenem na drugu stranu,
u jastuk zatrpam uši — al džabe pa džabe:
u mozgu — munja, oči — ko fildžani!

Što si spavo, spavo si — velim sam sebi,
naglas, ko da nekom drugom kažem, te
Pristavim vodu, nek provri dok vamo,
u kupatilu, sve poslove obavim po redu.

Malo poslije, uz kahvu,
ispratim avione na Srbiju
i pušim, na prozoru, ko kakav
sasvim spokojan čovjek.

22.4.1999.