Baklava su hiljadu majstora

Hadži Ibrahim Smajić – Seljubac

Baklava su hiljadu majstora

To je bijo starog vakta jedan dobar čojk, amel sálih (dobar posao). Jednoć bratovoj djeci da pokaže i da hi naputi kako će šućur činit i da him kaže u jednom nímetu (jelu) da imade još nímētā dosti hiljada, a Bog će pitat svakog za ove sve nímete na onom svijetu iza smrti.

Porad toga amidža djeci vádu učini (obeća) jednu baklàvu da jedu što je je gradilo i spremalo hiljadu majstora.

Djeca od čuda rekoše: – Kaka će to taka baklava bit, aman amidža? Sutra ne imamo dersa (predavanje, nastava). Hoćemo li doći da vidimo otu začudnu baklavu štonom je nitko nije ni čuvavo ni vidijo?

Amidža him reče: – Pèke, dođite u sàat tri!

Sutra djeca rano dođoše, pogledaše, todi ne imade nikakva kalabàluka (množina) ni đurùltije (graja) ni ádeta (običaj), sami kućani imaju.

Djeca misle: Šta će ovo bit? Dođe sofra… Kad bi vakat, baklava dođe. Nije začudna: baklava ko stara baklava. Djeca pitaju amidže: – Beg-efendija! Je l ovo ona baklava štonom je je hiljadu majstora spremalo?

Amidža him reče: – Jest, ovo je ona baklava što sam vam vádu učinijo od hiljadu àhčijā (kuhar).

Djeca kažu: – To ne more nitko vjerovat, jer avaku baklavu jedan àhčija načini i spremi.

Amidža him kaže: – Hèle, sad vi jedite. Posije sofre vi ćete pisat, a ja ću vam kazivat imena baklavanskije majstora i hèsāb ćemo učinit (sračunati) i viđećemo kol’ko je u baklave majstora.

Baklava hadèmsi – baklavanski hàdimi (sluge), koliko hi je ovdi, kazuje hi sve.

Amidža kaže djeci: – Dobro ćutite da vam kažem baklavanske majstore. Ovu baklavu načinit najnapre brašno treba do brašna. Prije kol’ko je svijeta radilo, znadete li? Najnapre treba njivu iskrčit, dobro otrijebit, pa plugom uzorat i poravnit, pa pošlje šenicu usijat, pa ovodom je zalit, pa zagradit, pa opljet, diviju i trnatu travu počupat, očistit. Iza toga svega trebaju orači, zagrađači, žeteoci, vršioci i još sve što god njima treba, ostali poslenici, njihove kuće i žene i djeca i ženidbe i udaje i hajvanat vas: konji, goveda, ovce, koze, tuke, kokoši, patke, guske i staje hajvanatske i njive i bèhče svakake i sjetve, za toga svega svi haláti (oruđe) i sve ostale njihove potrebe, čaršije i hućúmetske (državne) su daìre (krug, skup trgovačkih magaza oko jednog dvorišta). Najnapre treba caru veziri i paše i memúri (službenik) i hákimi (sudija), kadije i mùhduri (čuvar državnog pećata) i što god hućúmetu (upravna zgrada), treba: asker, puške, topovi, lađe, zirnalije (oružar), džebhàne (municija) i debovi i hazne (riznice), kase. Najnapre trebaju sàraji i kuće i hap(u)si i hánovi i kršle (kasarna) i pare i sve potrebe ostale do Adem alèjhisseláma. To su sve pomagači baklavu načinit i to su sve Božiji nímeti nama brez hesába da mi sve šućur činimo i da Bogu i Pejgamberu i caru da dobro itáat (pokornost) činimo i da Pejgàmbera slušamo i da se svakog đunáha i grijeha sve čuvamo, malog kô i velikog. Tako Bogu i caru svome sadakat (iskrenost) čini ko god je pametan. Draga djeco! Još treba šeničnom praču plug i plužni majstor i sve što god majstoru treba: gvozdeni màjdan (ruda) i kovači i što him treba svaki haláti. I treba za pluga drveta i sjekač i što god njemu treba sve. Najnapre trebaju mu kola i konji, i za toga što god treba vas hàlat: uzde, hamovi. Za to treba dèbbār (remenar), to je rijetki tabàkčija (kožar) što tabači kòžu, i kolar i sàrač i tudždžār (trgovac) i sve što god njima treba.

Još treba za brašna mlin, za mlina treba majstor i zidar i sve što god mlinu treba. Najpre treba màjdan za kamenje i majstor i ostalo, i treba mlinar i makinje (stroj) za brašna i vas ostali hàlat i svi hizmetćári (poslužitelj) momci.

Draga djeco! Još za baklave treba šećer, badem, đèviz (orah), orasi, maslo, kajmak. To iz daleka dolazi. To sve treba dobavit. Za toga treba đèmija lađa i đemìdžija i kapetan i tùdždžār, trgovac i bàkal i što god him svijema treba, a tome hesába ne imade. Najnapre za masla i za kajmaka trebaju hajváni i kud će hodat i šta će jest i ko će hi čuvat i hranit, čobani, čìfčije (kmet) i nive, i šume, i meráje i što god him sve treba. I ko će maslo i kajmak načinit, muzare, stopanice, kolibe i vas hàlat za toga stoku bit, tudždžári i bakali i dućani i čaršija i kàntar i terèzije i sve ostalo što god him treba. I treba baklavu izpeći. Za toga treba furùna i furùndžija i drva i ćumur i sve ostalo: trebaju drvari i ćumurdžije i kola i hajvani i kolar da dovuče, sve to treba. I još treba za baklave tèbsija i ko će načinit, i bakreni màjdan i ko će ga izpod zemlje izvadit, èrbāb (vještak) majdándžija (rudar) majstor i bakàrdžija i za toga njihovi svi haláti i mekinje i što god him treba sve. Najpošlje treba baklave još kome dat. Za toga treba pèškir, knjiga, to načinit treba fabrikadžija ćakđidžija (proizvođač papira) i bèzdžija (proizvođač bijelog platna) u bàsmadžija (proizvođač šarene pamučne tkanine od koje se kroje ženske haljine): Takijem je zanatima svijema je mùhtādž baklava.

Ovo su sve našli i pronašli dobro učeći ulum i svaki marìfet i sve zanate radeći. Sve ovo treba dok se dođe do baklave.

Draga moja djeco! Tako su svi Božiji nímeti. Sèbeb toga treba kad se ruča i večera, svakad treba dovu činit i na baklavi i na svemu Bogu šućur učinit… Tadar djeca amidžu u ruku ga poljubiše i zafališe i rekoše mu: – Sad znadosmo da je ova baklava pomagača i râdina vrlo mnogo milijuna i milijara. Fala, amidža! Živ bijo kad si nam kazo i naputijo nas da znamo za Božije nímete mloge svakake i da Bogu šućur činimo sve dâimā.

Dr. Abdurahman Nametak, Hrestomatija bosanske alhamijado književnosti, Sarajevo, 1981.